Jelena Mijić

Rođena 1989. godine u Novom Sadu, živi u Beogradu. Završila je master studije slikarstva na Faklultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Koristi klasične i tradicionalne metode građena slike, kao što su dvodimenzionalna podloga u vidu platna nategnutog na rad, crtež olovkom, tehniku uljanog slikarstva, prijatnu estetiku i ručnu izradu u radovima koji se zasnivaju na slučajnosti, igri, grešci i participaciji publike i slučajnih prolaznika. 

32 kvadrata na zidu
Lottery Paintings
2 slike, grafit i ulje na platnu, 120 x 120 cm

U radu „Lottery-paintings“ istražujem mogućnosti participativnosti i slučajnosti kao metodologije za stvaranje artefakata koji bi po svim svojim odlikama zadovoljavali sve principe koji bi te artefakte mogli da uvrste u red umetničkih dela. Glavne komponente rada su dve slike izvedene tehnikom ulje na platnu, jedna unapred, od strane autora, dok je druga, uz pisano uputstvo, naslikana od strane publike tokom trajanja izložbe. Slike su podeljene na 3600 polja, koje će polje biti obojeno „odlučuje“ izvlačenje papirića sa brojem polja na njemu, a bacanjem kockice se određuje boja.
Pogrešne procene
Na fotografijama iz serije "Pogrešne procene" upravo ono što je bilo povod da one i nastanu izostaje i to uglavnom zbog mog nespretnog rukovanja opremom. Razlog zbog kog ovo ne uoačavam odmah jeste što je priroda medija analogne fotografije izrazito spora i sami razultati nam nisu dostupni odmah. Vremenska distanca od trenutka snimanja određenog prizora do momenta kada je krajnji produkt, odnosno fotografja, konačno preda mnom, dozvoljava mi da poverujem u to da će fotografije biti baš onakve kakvim sam ih zamislila. Na gotovoj svakoj rolni filma dešava se po koji "promašaj". Ti snimci, iako ponekad potpuno banalni ili smešni ili nečitljivi, ipak postoje. Fotografije su napravljene i jesu nekakvi artefakti i možda upravo one oslobođene toga da ispunjavaju nekakvu moju nameru, postaju autonomnije od onih koje u tome uspevaju.
Putujući crteži
"Putujući crteži" nastaju gotovo automatski i pojavljuju se skoro sasvim nezavisno od mene. Jedina konkretna akcija koju ja izvodim jeste stavljanje papira u futrolu sa uljanim pastelima i vađenje i odlaganje istog u koverat nakon izvesnog vremena. Na kovertama u kojima ih čuvam beležim u kom su periodu i na kojim prostornim relacijama nastali. Povod za smenu papira na samom početku nastanka ove serije je uvek bio polazak na neko putovanje, međutim kasnije sam počela da ih smenjujem kada god bi mi se desilo nešto što doživljavam kao lično vrlo bitno, pa makar crtež nastajao svo vreme na jednom mesto ili u toku recimo samo jednog dana. Na neki način oni su postali moj dnevnik, svaki je svedočanstvo određenog perioda mog života, iako su na oko svi vrlo nalik jedan drugom, upravo zbog vrlo male varijable zadanih parametara, koji su gotvo sasvim jednaki od samog početka.