Ivana Ranisavljević

Rođena 1983. godine u Beogradu. Diplomirala je na slikarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, 2011. godine, u klasi redovnog prof. Jovana Sivačkog. Pored tradicionalnih, klasičnih likovnih umetnosti (slikarstva, grafike, crteža), polje njenog interesovanja predstavljaju i novi mediji umetnosti (multimedijalna umetnost, performans, body-art, video-rad, prostorne instalacije i dr.). Poslednjih 4 godine najviše je angažovana u oblasti performansa u zemlji i inostranstvu. Izlagala je na nekoliko samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Trenutno živi i radi u Beogradu.
 

Ona u meni
Moderna Galerija Lazarevac, Lazarevac, Srbija, 2014.
Am I?
Performans „Am I?“, izveden je na Kalemegdanu u Beogradu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Prištini i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem slobode čoveka kao ljudskog bića i njegovih osnovnih prava, definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, čija je potpisnica i RSrbija.

U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
Prosečan čovek
Performans „Prosečan čovek“ izveden je u Cirihu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Prištini, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu, umetnica iznosi svoj stav i verovanje u moć stvaralaštva i umetnosti uopšte. Tokom šestočasovnog performansa, umetnici su otvorene vene koje krvare, na obe ruke dok periodično čita pesmu Čarlsa Bukovskog „Genije prosečnosti“. Svako čitanje otvara i zatvara izjavom: „Ja sam prosečan čovek“. Sama pesma jeste kritički osvrt i provokacija mediokriteta i prosečnosti i njihove opasnosti i razornosti po ljudski duh i bivstvo.
Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.
Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.
Sloboda ili smrt umetničkim školama
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.

Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.