Branko Milisković

Branko Milisković (1982. Beograd, Srbija) vizuelni i performans umetnik, stvara u polju performansa, kabarea, opere, filma i fotografije. Diplomirao je na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu, Holandija i Akademiji umetnosti HFBK u Hamburgu, Nemačka. Milisković je internacionalno angažovan, najviše reprezentovan od Les Halles (Brisel), Kampnagel (Hamburg) i G12 HUB (Beograd). Izlagao je, izvodio performanse, bio umetnik na rezidencijama u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj, Srbiji, Izraelu, Poljskoj, Finskoj, Norveškoj, Holandiji, Škotskoj, SAD…

Appointed
‘’Appointed''ADC grand studio, Theatre du Grütli, Ženeva, Švajcarska - Foto/Video: Hangfeng Chen
Ovo (ni)je dečak sa lulom
“It takes a very long time to become young.” – Pablo Picasso

Performans „Ovo (nije dečak sa lulom“ inspirisan je slikom Pabla Pikasa „Garçon a la Pipe“ naslikanoj 1905. godine koja pripada njegovom ‘’Ružičastom periodu’’. Ova slika predstavlja mladog parižanina koji u levoj ruci drži lulu, a na glavi nosi venac od cveća. Slika je godinama menjala vlasnike sve do 5. maja 2004. godine kada je na aukciji u kući Sotebi (Sotheby) u Njujorku prodata za do tada najvišu svotu novca u iznosu od neverovatnih 104 miliona američkih dolara. Aukcijska kuća Sotebi je odbila da otkrije identitet kupca, međutim nekoliko godina kasnije otkriveno je da je privatni kolekcionar zapravo poznati italijanski magnat Gvido Barila (Guido Barilla), vlasnik Barila kompanije.
‘’Ceci n’est pas un Garcon a la Pipe’’ 2013, 2015 - ArtElle, G12HUB, Les Halles - Photo/Video: Tina Marić, AdriaMedia, Milana Paunović, Nicolaos Zafiriou, Fanny Amblard
Policijski čas
Za vreme policijskog časa, odredjena pravila stupaju na snagu. Publika ima glavnu ulogu u ovom radu. Eksperimentiše se metodama masovne kontrole i autoritativnog uticaja a mogućnost izbijanja građanske neposlušnosti nije isključena.

Policijski čas, u političkom smislu, jeste specifična militarna regulativa koja se oglašava u vanrednim situacijama. Ovaj rad je fuzija zivog performansa i političkog teatra u kome umetnik nastoji da okupi čitavu publiku da izađe na scenu i bude deo ove eksperimentalno konstruisane socijalne platforme. Umetnik koristi metode masovne kontrole i uslovljavanja, ali je u svakom momentu spreman na mogućnost izbijanja građanske neposlušnosti.
‘’Couvre-Feu’’ 2013, 2014 - Les Halles, Kampnagel, Friche la Belle de Mai, G12HUB - Photo/Video: Hichem Dahes, Christopher Hewitt, Swen-Erik Scheuerling, Aurélie Guinot Alcaraz
Herr Miliskovic
U najnovijem performansu za teatar Herr Miliskovic (Život jednog uljeza), Branko Milisković koji živi i radi u Hamburgu u okviru redovnog programa Kampnagel centra za slobodnu koreografiju i performans, nastoji da deobom svoga bića dođe do novih tela hibridnog karaktera, zasnovanih na fuziji oba pola na relaciji čovek-životinja-mašina opservacijom političke konotacije tela. U saradnji sa nemačkom performerkom Helen Schröder koja u komadu prezentuje racionalno moderirano telo Branka Miliskovića, na istoj sceni Milisković nam predstavlja svoje iracionalno, androgeno, izvitopereno, promiskuitetno, socijalno neprihvatljivo i emocionalno prenapregnuto telo. Opirući se prolasku vremena ono ostavlja konstantan utisak rodne, starosne, vremenske i socijalne nedefinisanosti. Performans Herr Miliskovic sadrži elemente moderne koreografije, dansa, fizičkog performansa i opere, simbolišući zapravo dva entiteta jednog tela.
‘’Herr Miliskovic’’ 2014. Kampnagel, Hamburg - Photo/Video: Anja Winterhalter, Robert Falckenberg
Pesma vojnika na straži (Lili Marlen Trećeg svetskog rata)
Ovo je višečasovni performans u kome Milisković interpretira svoju verziju poznate pesme Lili Marlen dok se u pozadini čuju zvuci mitraljeza i bombi tokom više sati. 1915. godine Hans Lajp ( Hans Leip ) Nemački poeta i umetnik koji je bio regrutovan u armiju i poslat da se bori na Istočnom frontu za vreme Prvog svetskog rata, napisao je tekst za pesmu, tada nazvanu ‘’Devojka ispod ulične svetiljke’‘ koja je kasnije, konkretno za vreme Drugog svetskog rata, postala izuzetno popularna pod nazivom Lili Marlen. Za vreme nacističke okupacije Beograda 1941. godine, Radio Beograd je postao Vojnički radio koji je imao funkciju da pušta program koji bi zabavljao Nemačke vojnike na frontu. Pesma je puštana svako veče u 21:57 i postala je omiljena na obe strane fronta. Lili Marlen je takođe bila ozloglašena pesma za koju se smatralo da svojom melanholično-emotivnom melodijom i lirikom može da demotiviše vojnike na frontu i onesposobi ih da se bore. ‘’Teatar života’’ Dobrila Denegri
‘’Pesma vojnika na straži (Lili Marlen Trećeg svetskog rata)’’ 2015, 2016. La Comedie-Rems, G12 HUB, CHB Berlin, KAAI-Brisel - Foto/Video: Martin Argyroglo, Hannes Jung, Eve Bonneau