Bogomir Doringer

Bogomir Doringer (1983) je rođen i odrastao u Jugoslaviji. Diplomira je na Gerit Ritveld Akademiji u Amsterdamu, gde je njegov rad nominovan za najbolji diplomski rad, a potom je master diplomu (cum laude) primio na Filmskoj akademiji u Amsterdamu. U svojim projektima, Doringer se bavi drustveno političkim temama koje su nametali mediji, istražujući način na koji su ti sadržaji tretirani. Aktivan kao umetnik, istraživač, predavač i kustos.

Gostoprimstvo
Zlatna biospija
Jednog dana je Antonitta Gatti iz Laboratorije za nanodijagnostiku primila poziv od Fabia Maniscalco-a. Bio je bolestan, umirao je. U uzorku biopsije pronađene su veoma specifične nanočestice metala u kojima je bilo i tragova zlata. Prisustvo nanočestica zlata povezivano je sa činjenicom da je Fabio radio na restauraciji manastira u zonama koje su bile bombardovane osiromašenim uranijumom u Bosni i na Kosovu. Osiromašeni uranijum proizvodi veoma visoke temperature te je zlato bilo istopljeno do veličine nanočestice. Trvrdi se da sa jednim udahom ulazi u organizam i prodire u ljudsku ćeliju. Činjenica da je Fabio Maniscalco pronašao tragove materijala sa kojim je radio u svom telu i da je upravo prisustvo tih materijala uzrokovalo njegovu bolest, bila je od velikog značaja za njegovo lično razumevanje sopstvene tragedije ali i za budući razvoj nanopatologije. Doringer zlatnu biopsiju tretira kao arheološki materijal koji otkriva narativ o životnoj posvećenosti i posledicama modernog ratovanja.
Tamna Materija
Projekat je rezultat je saradnje između umetnika Bernda Opla (Bernd Oppl) i Bogomira Doringera, koja je posebno organizovana za Vienna Art Fair, Krinzinger galerija. U ovom video radu, dva istraživača nastupaju zajedno. Gospodin Opl je već neko vreme bio okupiran arhitekturom malih struktura kao modela za filmski set. Kod njegovih modela je prisutna nadrealna transformacija. Ovoga puta, posebno osmišljena soba je pružila dobrodošlicu skulpturalnim formama sa vazemaljskim izgledom, gde je jedna od mogućih struktura kreirana kao rezultat istraživanja na kojima je umetnik Bogomir Doringer radio još od 2010. godine. Njegovo istraživanje je bilo u oblasti upotrebe vojnog materijala ferofluida kao umetničkog materijala i kreiranje naučne fikcije u stvarnosti, ovoga puta kao sugestija da je fikcija samo privremeno stanje.
Faceless
Faceless je dvodelna izložba koja se bavi fenomenom koji je prisutan svuda oko nas. Reč je o svojevrsnoj modi obezličavanja, skrivanja lica koja se pre svega pojavila u umetnosti početkom ovog veka i od tada je popularna i prisutna. Prvi deo fokusirao se na provokativno dejstvo i doživljaj skrivenog, maskiranog lica (pod velom ili kapuljačom) u odnosu na umetnost i modu posle 11. septembra. Drugi deo izložbe se fokusira na “dijaloški” apsekt i prednost daje učesnicima- izlagačima, ali i onima čiji rad predstavlja svojevrsni komentar na izložbu u različitim formama. Među ulečesnicima izložbe se nalaze: Marina Abramović, Jill Magid, Jeremy Bailey, Bernd Oppl, Andrew Norman Wilson, Thorsten Brinkmann, Asger Carlsen, Shahram Entekhabi, David Haines, Ren Hang, Ute Klein, Nienke Klunder, Slava Mogutin, Mustafa Sabbagh, Jan Stradtmann, and Levi van Veluw... U okviru FACELESSA posebnu pažnju privlače i maske sledećih umetnika: Maiko Takeda, Maison Martin Margiela, Jun Takahashi za Undercover i drugi.
Ajnhajtclub
Austrija ove godine proslavlja 50 godina stupanja na snagu „Sporazuma o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji“ potpisanog sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom 4. aprila 1966. godine, koji je omogućio legalnu, dobrovoljnu migraciju radnika u ovu zemlju, pa tako i pojavu fenomena takozvanih gastarbajtera. Umetnik i kustos Bogomir Doringer sa ovom izožbom se ponovo vraća u MuseumsQuartier. „Ajnhajtclub“ se bavi istorijom gastarbajtera iz perspektive pomenutih klubova, koji su predstavljali ne samo slobodne prostore za negovanje kulturnog identiteta i osećaja pripadnosti, nego i ventile kada se radilo o nostalgiji prema domovini.

Umetnici: ATK! (BEL), Evelyn Benčičová (SVK) & Adam Csoka Keller (SVK/CAN), Ljubomir Bratić (AUT), Juan Pablo Cámara (ARG/NLD) & Michele Rizzo (ITA/NLD), Leyla Cárdenas (COL), Olga Dimitrijević (SRB), Mladen Đorđević (SRB), HOR 29 Novembar (YUG/AUT) & Turbo Tanja (SRB/AUT), Nikola Knežević (SRB/NLD) i drugi.